Најважнији догађаји у региону у 2025. години

ПРЕСУДА ДОДИКУ - Суд Босне и Херцеговине је 1. августа донео правоснажну пресуду, којом је председник Републике Српске Милорад Додик осуђен на годину дана затвора и забрану обављања јавне функције у наредних шест година, због неизвршавања одлука високог представника у БиХ. Државно тужилаштво је у лето 2023. оптужило Додика на основу измена Кривичног закона БиХ, које је наметнуо високи представник Кристијан Шмит, пошто је Скупштина Републике Српске у јуну те године усвојила два спорна закона, а Додик потписао указе о њиховом проглашењу. Радило се о законима према којима се одлуке високог представника и Уставног суда БиХ више неће спроводити у Републици Српској. "Не прихватам одлуку. Суд БиХ је политички", рекао је Додик после објављивања пресуде и најавио кандидатуру већ на општим изборима 2026. године, одбацивши могућност превремених председничких избора које распише Централна изборна комисија БиХ. Пресуда Додику одбачена је и у Скупштини Републике Српске, гласовима посланика владајуће коалиције, који су изгласали и одржавање референдума о пресуди. Референдум није одржан, јер је Додик на крају прихватио пресуду. Једногодишњу казну затвора отплатио је са 18.500 евра, а ЦИК БиХ му је одузела мандат председника Републике Српске и расписала превремене председничке изборе. На тим изборима, одржаним 23. новембра, победио је кандидат Додикове владајуће коалиције Синиша Каран.

ТАЛАС ДЕСНИЧАРЕЊА У ХРВАТСКОЈ - Загребачки концерт Марка Перковића Томпсона окупио је у јулу око пола милиона људи из Хрватске и дијаспоре, који су с њим узвикивали усташки поклич "За дом спремни", чиме је покренут талас десничарења, уз продубљивање подела у друштву. Премијер Хрватске и председник владајуће Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић негирао је да је на концерту било промоције усташтва и историјског ревизионизма, иако је и његов министар одбране Иван Анушић признао да је на Томпсонов узвик "За дом", узвратио "Спремни". Због тога што нису по вољи делу ратних ветерана, током лета су отказани фестивали "Носи се" у Бенковцу и "Огледе" у Великој Горици, док је Фестивал алтернативе и левице Шибеник (Фалиш) одржан упркос претњама, уз јако полицијско обезбеђење. Крајем октобра су две мале десничарске странке у Сабору организовале округли сто о усташком логору Јасеновац, оспоравајући његов злочиначки карактер и број жртава. На таласу десничарења, у новембру су организовани напади маскираних хулигана, уз усташке повике и претње, на припаднике српске националне мањине и њихове културне манифестације у Сплиту, Загребу и Ријеци. Због пораста насиља, притисака и цензуре јавно су се огласили уметници, новинари, акедемска заједница, цивилно друштво и синдикати, окупљени у иницијативи "За Хрватску слободе", а крајем новембра су хиљаде грађана марширале против фашизма у Загребу, Задру, Ријеци и Пули.

ПОБЕДА ПРОЗАПАДНОГ РЕФОРМИСТЕ У РУМУНИЈИ - После вишемесечних политичких тензија и дубоке поларизације, Румунија је изашла из кризе победом прозападног кандидата Никушора Дана на мајским председничким изборима. У првом кругу, највећи број гласова освојио је Ђорђе Симион, 38-годишњи лидер ултранационалистичке Алијансе за уједињење Румуна. Симион је постао водећа фигура крајње деснице пошто је у марту забрањено учешће на изборима десничарском популисти Калину Ђорђескуу, првопласираном на прошлогодишњим изборима које је Уставни суд поништио после тврдњи да је Русија водила координисану кампању у његову корист. Симион се залагао за смањење утицаја ЕУ и НАТО, јачање веза са Русијом, противио се даљој помоћи Украјини и заговарао конзервативне политике и блиско повезивање са покретом МАГА Доналда Трампа. Међутим, у другом кругу се већина бирача определила за про-ЕУ и про-НАТО кандидата Никушора Дана, чему је вероватно допринео и страх да би победа Симиона могла да изолује Румунију, да смањи улагања и да учини земљу мање кооперативном чланицом западне алијансе по питању војне помоћи Кијеву, што би ишло наруку Русији. Дан се залаже за наставак подршке Украјини, борбу против корупције и смањење економске неједнакости. Период који је претходио изборима обележили су масовни протести, неповерење у институције и снажан успон националистичких и евроскептичних снага. Протести су делом били изазвани незадовољством грађана економским стањем, корупцијом и политикама претходне владе.

МАСОВНИ ПРОТЕСТИ И ПАД ВЛАДЕ У БУГАРСКОЈ - Бугарска влада, на челу са премијером Росеном Жељазковим, поднела је оставку 11. децембра, после неколико недеља масовних демонстрација. Протести су почели 26. новембра, а повод је био предлог буџета за 2026. којим се предвиђало повећање пореза. Под паролом "Протест генерације З", на демонстрацијама се окупило више стотина хиљада људи широм Бугарске, а демонстранти су, осим због предложеног буџета, исказивали незадовољство и због корупције. Иако је влада у Софији 2. децембра повукла предлог буџета, протести су настављени. Демонстранти су тражили оставку владе и нове изборе. Европска унија је изразила "забринутост због демонстрација", истичући потребу за владавином права, док је Европски парламент критиковао Бугарску "због недостатка борбе против корупције и подршке слободним медијима". Упркос политичкој нестабилности и честој промени влада, аналитичари оцењују да Бугарска уласком у еврозону од 1. јануара 2026. пројектује слику стабилности и уређеног политичког и правног система. Званично, Бугарска се представља као проевропска и про-НАТО земља на путу реформи, иако је у пракси потресају масовни протести због корупције, руског мешања, и притиска на медије и цивилно друштво.

АЛБАНИЈА У ПЕТОЈ БРЗИНИ КА ЕУ, ЦРНА ГОРА НАЈБЛИЖА ЦИЉУ - Албанија је 2025. најбрже напредовала на путу ка ЕУ од свих земаља кандидата, а чланству је на крају године најближа Црна Гора. За свега 14 месеци Албанија је отворила свих шест кластера у приступним преговорима, које жели да заврши до краја 2027. како би до 2030. постала чланица ЕУ. Брисел је тај план оценио као амбициозан, али остварив циљ. Уз даље реформе у владавини права, правосуђу и слободи медија, кључан ће бити напредак у борби против корупције. Албанија је зато увела прву на свету АИ министарку за јавне набавке, која ће према речима премијера Едија Раме бити "имуна на мито, претње и сукоб интереса". Црна Гора је у децембру затворила пет преговарачких поглавља, чиме је њихов укупан број повећан на 12. Влада у Подгорици жели да до краја 2026. заврши преговарачки процес и да 2028. постане 28. чланица Уније. Црна Гора се нада да ће израда Уговора о приступању почети током председавања Кипра у првој половини 2026. године. Иако ЕУ упоредо са процесом проширења мора да спроведе и унутрашње реформе, да би се припремила за пријем нових чланица, европска комесарка Марта Кос рекла је да је Црна Гора "као трећина Беча" и да може бити примљена и без великих реформи.

ПЛАН САД ЗА КРИЗУ У БиХ: ДОДИК СКИНУТ СА ЦРНЕ ЛИСТЕ, НАСТАВИО ДА ВЛАДА ИЗ СЕНКЕ - Реализација такозваног америчког плана за деескалацију политичке кризе у Босни и Херцеговини почела је именовањем за вршиоца дужности председника Републике Српске Ане Тришић-Бабић, блиске сараднице Милорада Додика, и одлуком владајуће коалиције у том ентитету да стави ван снаге сет закона којима је негирана надлежност државних правосудних и полицијских институција на територији РС. Због тога је Уставни суд БиХ раније поништио тај сет закона, оценивши их антидејтонским и противуставним. Пошто је парламент Републике Српске ставио спорне законе ван снаге, Канцеларија САД за контролу стране имовине (ОФАЦ) заузврат је скинула с "црне листе" Додика, чланове његове породице и блиске сараднике - укупно 48 физичких и правних лица. Иако је званично остао без функције председника Републике Српске, Додик и даље управља свим процесима у том ентитету, користи јавне ресуре и диктира деловање представника његовог Савеза независних социјалдемократа у институцијама БиХ. Они, како се тврди, као део власти на државном нивоу, по налогу из Москве блокирају доношење одлука и закона неопходних за даљи напредак БиХ на европском путу.

МИЛАНОВИЋ ПО СТАРОМ У НОВОМ МАНДАТУ - Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић убедљиво је победио у другом кругу избора почетком године и обезбедио нови петогодишњи мандат, с историјским резултатом од готово 75 одсто гласова. За противкандидата из владајуће Хрватске демократске заједнице Драгана Приморца у кампањи је рекао да је "лажан као новчаница од 13 евра и досадан као пријатељска утакмица". Иако су овлашћења председника ограничена, грађани Милановића сматрају гарантом политичке равнотеже, а и сам се у кампањи представљао као једина брана од потпуног преузимања власти премијера Андреја Пленковића и ХДЗ, које је највише критиковао због корупције. Али, иако долази из Социјалдемократске партије Хрватске, чији је председник био годинама, Милановић је наставио са популистичком реториком, коју је усвојио још током првог мандата у жељи да допре и до бирача с деснице. Настављен је и његов напет однос с премијером, који је неретко праћен међусобним увредама, најчешће због спољне политике и одбране јер су влада и председник сукреатори у том делу. Милановић је оптуживао Пленковића да увлачи Хрватску у рат у Украјини, а премијер председника да је "проруски играч". Такође, Милановић је више пута позвао владу да призна Палестину, а политику Израела је називао злочиначком и насилничком. У септембру је критиковао владу што је у Загреб позвала шефа израелске дипломатије, с којим се, за разлику од чланова Пленковићевог кабинета, није састао.

ХАЈКА НА ТУРСКЕ ИМИГРАНТЕ У ЦРНОЈ ГОРИ - Серија насилних инцидената против турских имиграната у Црној Гори крајем октобра показала је да је у тој земљи висок степен исламофобије и ксенофобије и довела владу у неугодну позицију. Спирала насиља покренута је пошто су 26. октобра страни држављани ножем ранили младића из Подгорице током туче у насељу Забјело. Уследили су позиви на насиље према турским држављанима и протести у црногорским градовима, на којима су окупљени узвикивали "Турци напоље". Забележено је и неколико случајева демолирања угоститељских објеката. Уз ксенофобију, разлоге гневне реакције грађана треба тражити и у великом броју инвестиција из Турске. Свему је претходила кампања у делу медија и наратив да у Црној Гори борави око 100.000 турских држављана. Тај наратив је пласирао и један од лидера владајуће коалиције - председник просрпске Демократске народне патрије Милан Кнежевић. Полиција је, међутим, саопштила да је турских држављана у Црној Гори мање од 14.000, а касније и да је 9.000 њих напустило земљу после инцидената. Црна Гора је 23. децембра укинула визе за држављане Турске, које је увела одмах после рањавања младића у Подгорици, али им је дозвољени боравак у земљи скраћен са 90 на 30 дана. Претходно је Влада доставила Скупштини измене Закона о странцима, којима се битно пооштравају услови за добијање легалног привременог и сталног боравка у Црној Гори.

АНТИРОМСКА ХИСТЕРИЈА У СЛОВЕНИЈИ ПОСЛЕ УБИСТВА У НОВОМ МЕСТУ - Годину у Словенији обележила је трагедија - припадник ромске заједнице је 25. октобра у Новом Месту на смрт претукао 48-годишњег Алеша Шутара испред клуба. Јавност и локални политичари у југоисточној Словенији тражили су хитне мере и решавање "ромске проблематике", а власт се на то одазвала веома брзо. Прво су уследиле оставке министарке правде Андреје Катич и министра унутрашњих послова Боштјана Поклукара. Три дана после смрти Шутара, у Ново Место се на вандредну седницу општинског већа упутио словеначки премијер Роберт Голоб, како би умирио становнике и представио мере. Такозвани "Шутарјев закон" усвојен је 17. новембра у словеначком парламенту гласовима свих странака владајуће коалиције осим Левице, као и гласовима опозиције. Тај омнибус пропис је увео нове мере у безбедносној, казненој и социјалној политици, а негативне реакције су дошле са више адреса, укључујући Европску комисију, Ромску фондацију за Европу и невладину организацију Амнести интернешенел. Случај убиства још није расветљен, а првоосумњичени 21-годишњи припадник ромске заједнице недавно је пуштен на слободу, услед недостатка доказа.

СМРТОНОСНИ ПОЖАР У ДИСКОТЕЦИ У КОЧАНИМА - У пожару у дискотеци "Пулс" у Кочанима, у Северној Македонији, живот су изгубиле 63 особе, а повређено је више од 200, углавном младих људи. Пожар је избио 16. марта у 2.30 због недозвољене употребе пиротехнике на концерту групе ДНК. Истрагом је утврђено да је дискотека радила без важеће дозволе и да није испуњавала безбедносне услове. Суђење због пожара почело је осам месеци касније у Скопљу, уз појачане мере безбедности и у присуству чланова породица жртава, незадовољних начином вођења истраге. Оптужено је 35 физичких и три правна лица, међу којима су власници ресторана, менаџери, инспектори, бивши градоначелници, радници обезбеђења и државни званичници и службеници. Према оптужници, коју је у јуну подигло кочанско тужилаштво, сви се терете за тешка дела против опште сигурности. Због обимности оптужнице и великог броја оптужених, судски поступак је пребачен из кочанског суда у Основни крвични суд у Скопљу, одлуком Врховног суда Северне Македоније. Сви оптужени су на првом рочишту изјавили да се не осећају кривим, а тужилаштво је најавило да ће доказати да је клуб "Пулс" од почетка био смртоносна замка, услед систематског немара и институционалних пропуста.