Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura

Mesecima su američki špijuni nadzirali svaki pokret venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

Mali tim, u koji je spadao i jedan izvor iz venecuelanske vlade, pratio je gde 63-godišnjak spava, šta jede, šta oblači i čak i, prema najvišim vojnim zvaničnicima, „njegove ljubimce“.

Potom, početkom decembra, planirana operacija nazvana „Apsolutna odlučnost“ bila je finalizovana.

Misija je bila rezultat višemesečnog minucioznog planiranja i vežbi, koje su čak obuhvatale to da elitne američke trupe naprave preciznu repliku Madurove sigurne kuće u Karakasu u realnoj veličini da bi vežbale tačke ulaska.

Plan, koji se sveo na izuzetnu američku vojnu intervenciju u Latinskoj Americi kakva nije viđena još od Hladnog rata, bio je strogo čuvan.

Kongres nije bio informisan niti konsultovan unapred.

Uz precizno dogovorene detalje, najviši vojni zvaničnici naprosto su morali da čekaju optimalne uslove da bi pokrenuli akciju.

Želeli su da izvuku maksimum iz elementa iznenađenja, saopštili su zvaničnici 4. januara.

Postojao je lažni početak četiri dana ranije kad je američki predsednik Donald Tramp dao odobrenje, ali su se odlučili da ipak sačekaju bolje vremenske uslove i manju oblačnost.

„Tokom nedelje do Božića i Nove godine, muškarci i žene iz američke vojske sedeli su spremni, strpljivo čekajući da pravi uslovi budu ispunjeni i da predsednik izda naređenja da pođemo u akciju“, rekao je na konferenciji za medije u subotu ujutro, 3. januara, general Den Kejn, najviši vojni oficir u zemlji.

'Nek vam je sa srećom i Bog vas čuvao'

Naređenje od predsednika da misija započne konačno je stiglo u 22:46 po Istočnom standardnom vremenu u petak (04:46 po Centralnoevropskom vremenu u subotu).

„Trebalo je to da uradimo pre četiri dana, pa pre tri dana, pa pre dva dana i odjednom se sve samo otvorilo. I mi smo rekli: 'Krenite'“, ispričao je Tramp lično za Foks i prijatelje u subotu, nekoliko sati posle noćnog upada.

„Rekao nam je i mi to cenimo... Nek vam je sa srećom i Bog vas čuvao“, rekao je general Kejn.

Trampovo naređenje je izdato malo pre ponoći u Karakasu, što je vojsci omogućilo da veći deo akcije rade u mraku.

Ono što je usledilo bilo je dva sata i dvadeset minuta misije u vazduhu, na kopnu i moru koja je zaprepastila mnoge u Vašingtonu i širom sveta.

Što se tiče razmera i preciznosti, do sada bukvalno nije viđeno ništa slično.

Izazvalo je momentalne osude nekoliko regionalnih sila, među kojima i brazilskog predsednika Lule da Silve koji je rekao da je nasilno zarobljavanja venecuelanskog lidera postavilo „još jedan ekstremno opasan presedan za čitavu međunarodnu zajednicu“.

Tramp nije pratio misiju iz situacione sobe u Beloj kući.

Umesto toga, bio je okružen savetnicima u njegovom klubu Mar-a-Lago u Palm Biču, na Floridi, gde je gledao uživo prenos operacije, okružen direktorom CIA Džonom Ratklifom i američkim državnim sekretarom Markom Rubijom.

„Bilo je neverovatno gledati“, rekao je Tramp 4. januara.

„Da ste samo mogli to da vidite, mislim, gledao sam bukvalno kao da gledam televizijsku seriju. I da ste samo mogli da vidite brzinu, nasilnost...

„Bilo je fantastično, ti ljudi su obavili fantastičan posao.“

Poslednjih meseci, hiljade pripadnika američkih trupa bili su raspoređeni u region, zajedno sa nosačem aviona i desetinama ratnih brodova u najvećem gomilanju vojske decenijama unazad nakon što je Tramp optužio Madura za trgovinu drogom i narko-terorizam, i digao u vazduh desetine malih brodova optuženih za prevoženje droge kroz region.

Ali prvi znaci operacije Apsolutna odlučnost pojavili su se na nebu.

Više od 150 letelica, među kojima su bili bombarderi, borbeni lovci i izviđački avioni,na kraju je poslato tokom noći, prema američkim zvaničnicima.

„Bilo je veoma složeno, ekstremno složeno, čitav manevar, sletanja, broj letelica“, rekao je Tramp za Foks njuz.

„Imali smo borbeni avion za svaku moguću situaciju.“

Glasne eksplozije mogle su da se čuju u Karakasu oko 02:00 sata po lokalnom vremenu (07:00 po Centralnoevropskom vremenu) i moglo je da se vidi kako se nad gradom dižu stubovi dima.

„Čula sam glasan zvuk, snažan prasak“, rekla je za BBC novinarka Ana Vanesa Herero.

„Zatresao je sve prozore. Odmah posle, videla sam ogromni oblak dima koji je gotovo zaklonio čitav pogled.“

Dodala je: „Avioni i helikopteri su leteli svuda nad gradom.“

Uskoro su društvenim mrežama naširoko počeli da kruže snimci na kojima se vide brojne letelice na nebu - i drugi na kojima se vide očigledne posledice eksplozija.

Na jednom se video konvoj helikoptera koji leti nisko nad Karakasom dok se dim diže od očiglednih detonacija.

„Probudili smo se oko 01:55 na zvuke grmljavine eksplozija i zujanje aviona koji nadleću Karakas“, jedna svedokinja, Danijela, rekla je za BBC.

„Sve je uronilo o potpunu tamu, osvetljenu samo bljescima obližnjih detonacija.“

Dodala je: „Komšije su postavljale poruke u grupni čet stanara zgrade, svi zbunjeni i nesvesni šta se dešava i uplašeni od eksplozija“.

BBC Verifaj je pregledao veliki broj snimaka na kojima se vide eksplozije, vatra i dim na lokacijama oko Karakasa da bi tačno identifikovao gađane lokacije.

Do sada je potvrdio pet lokacija, među kojima su vazduhoplovna baza Generalisimo Francisko de Miranda, aerodrom poznat kao La Karlota i luka La Guaira, glavni izlaz za Karakas na Karipsko more.

Neki od američkih udara gađali su protivvazdušne odbrambene sisteme i druge vojne ciljeve, rekli su zvaničnici.

Tramp je takođe sugerisao da je SAD isekao struju u Karakasu pre nego što je započela misija, mada nije konkretno naveo kako.

„Svetla Karakasa su uglavnom bila ugašena zahvaljujući našoj stručnosti“, rekao je.

„Bilo je mračno i smrtonosno.“

Pogledajte svedočenje novinarke iz Karakasa o napadu američke vojske

'Znali su da dolazimo'

I dok su udari odjekivali svud po Karakasu, američke snage su se probile u grad.

U te snage su spadali pripadnici elitnih Delta snaga, američke vrhunske jedinice za specijalne misije, rekli su izvori za BBC-jevog američkog partnera CBS.

Bili su teško naoružani – i nosili su let-lampe u slučaju da moraju da proseku put kroz metalna vrata Madurove sigurne kuće.

Trupe su stigle na Madurovu lokaciju ubrzo nakon što su započeli udari u 02:01 po lokalnom vremenu, prema generalu Kejnu.

Tramp je opisao sigurnu kuću kao vojno „utvrđenje“ u samom srcu Karakasa, rekavši: „Bili su u pripravnosti i očekivali su nas. Znali su da dolazimo.“

Na trupe je bila otvorena vatra kad su stigle, a jedan od američkih helikoptera je bio pogođen, ali je i dalje mogao da leti.

„Snage za hapšenje su se spustile u Madurov kompleks i kretale su se brzo, precizno i disciplinovano", rekao je general Kejn.

„Naprosto su upali, i probili su se na mesta do kojih ne možete da se probijete, znate, kroz čelična vrata koja su tamo postavljena s razlogom“, ispričao je Tramp.

Tek kad je operacija počela da se odvija, a u kojoj je bila zarobljena i Madurova žena Silija Flores, Rubio je počeo da obaveštava poslanike o akciji, što je bila odluka koja je u međuvremena izazvala bes nekih u Kongresu.

„Da se razumemo: Nikolas Maduro je nelegitimni diktator.

„Ali pokretanje vojne akcije bez kongresnog odobrenja i bez kredibilnog plana za ono što treba da usledi je nepromišljeno", rekao je demokrata Čak Šumer, lider stranke u Senatu.

Obaveštavanje Kongresa pre vremena bi ugrozilo misiju, rekao je Rubio reporterima tokom konferencije za štampu u subotu.

„Informacije obično procure iz Kongresa“, dodao je Tramp.

„To ne bi bilo dobro.“

U Madurovom kompleksu, kako su američke trupe počele da naviru u njega, Tramp je rekao da je venecuelanski predsednik, koji je navodno poslednjih meseci pojačao oslanjanje na kubanske telohranitelje, pokušao da pobegne u sigurnu sobu.

„Pokušao je da se prebaci na sigurno mesto, koje nije bilo sigurno, zato što bismo digli ta vrata u vazduh u roku od 47 sekundi“, rekao je Tramp.

„Uspeo je da stigne samo do vrata. Nije uspeo da ih zatvori. Zaskočili su ga toliko brzo da nije uspeo da uđe u sobu.“

Upitan da li je Amerika mogla da ubije Madura, autoritarnog lidera koji je preuzeo predsednički položaj 2013. godine, da se opirao hapšenju, Tramp je rekao: „To je moglo da se desi.“

Na američkoj strani, „nekoliko momaka je bilo pogođeno“, rekao je on, ali nijedan američki vojnik nije poginuo.

Venecuelanske vlasti nisu potvrdile nikakve žrtve.

SAD su prethodno ponudile nagradu u visini od 50 miliona dolara za informaciju koja bi dovela do Madurovog hapšenja.

Ali u 04:20 sati po lokalnom vremenu u nedelju, helikopteri su napuštali venecuelansku teritoriju zajedno sa Madurom i njegovom ženom, u pritvoru američkog Ministarstva pravde i na putu do Njujorka, gde se očekuje da im bude pročitana krivična optužnica.

Gotovo tačno sat vremena kasnije, Tramp je saopštio vest o njegovom hapšenju čitavom svetu.

„Maduro i njegova žena će se uskoro suočiti sa svom silom američke pravde“, rekao je.

Dodatno izveštavanje: Kristobal Vaskez

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Predsednik Venecuele Nikolas Maduro: 'Odabrani' kog je svrgnuo Tramp
• Ko je Silija Flores, nekada moćna prva dama Venecuele
• Ko je na čelu Venecuele i šta je čeka
• Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti
• BBC analiza: Venecuela bi mogla da definiše Trampovu zaostavštinu i mesto Amerike u svetu
• Trampova operacija u Venecueli može da postane presedan za autoritarne sile u svetu

(BBC News, 01.05.2026)