Humanost bez objektiva ne postoji? Moja priča iz bolnice
Jugmedia pre 5 dana | Marija Ratković
Prethodni put pisala sam o „nevidljivom stažu“ – onim tihim zavetima koje nosimo dok koračamo kroz bol.
Verovala sam da tišina ima svoju težinu, ali juče sam naučila surovu lekciju: u svetu u kome živimo, ako se nešto nije desilo pred objektivom kamere, makar i mobilne – kao da se nije ni desilo. Stajala sam u hodniku bolnice, okružena ljudima čije oči govore više od bilo kog saopštenja. Znali su zašto sam tu. Znali su da moja donacija nije višak kapitala, već komad srca otrgnut iz uspomene na mog pokojnog oca. Čekala sam svoj red tiho, dok se u istoj prostoriji
