Macut: Očekujemo da rast BDP-a Srbije u 2026. bude tri odsto
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas kako se očekuje da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini bude tri odsto, a u periodu od 2026. do 2028. godine kumulativno oko 11,9 procenata.
"Prema srednjoročnim projekcijama, u ovog godini očekuje se rast BDP-a od tri odsto, dok je za period 2026-2028. godina planiran kumulativni ekonomski rast od oko 11,9 odsto. To ubrzanje mora biti zasnovano rasta produktivnosti, tehnološkom unapređenju i održivom investicionom okviru", kazao je Macut na zatvaranju 33. Kopaonik biznis foruma.
Naglasio je da industrija i prerađivački sektor ostaju jedan od ključnih stubova razvoja Srbije, jer učestvuju sa približno jednom četvrtinom u stvaranju bruto dodate vrednosti i nose najveći deo robnog izvoza koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.
"Sledeća faza razvoja zahteva dalje pomeranje ka višim fazama prerade, većoj tehnološkoj složenosti i snađnijem povezivanju industrije sa naučnoistraživačkim sektorom", kazao je Macut.
Dodao je da je važan deo strategije Srbije i otvaranje novih tržišta za domaću privredu, podsetivši da se prošle godine stupili na snagu novi sporazumi o slobodnoj trgovini, čime je srpskim kompanijama omogućen povlašćen pristup velikim i rastućim tržištima.
"Saradnja sa MMF-om putem Instrumenta za koordinaciju politike u tom okviru predstavlja važan element makroekomoske stabilnosti, jer obezbeđuje kontinuitet reformi i potvrđuje kredibilitet politike koju sprovodimo", rekao je srpski premijer.
Istakao je i da je Srbija, uprkos otežanim okolnostima kao što su usporavanje u pojedinim delovima evropske privrede i nestabilnosti na globalnim tržištima, prošle godine očuvala privredni rast, pa je BDP bio dva odsto, što prema njemu potvrđuje otpornost domaće ekonomije i stabilnost makroekonomskog okvira.
Macut je naglasio i da se Srbija nalazi u jedinstvenom trenutku razvoja i investicionim ciklusom bez presedana i pozvao učesnike Kopaonik biznis foruma na partnerstvo sa državom.
"Imamo makroekonomsku stabilnost, investicioni ciklus bez presedana, međunarodnu poziciju koja nam otvara vrata i ljude koji su sposobni i vredni", naveo je predsednik Vlade Srbije.
On smatra da nije pitanje da li Srbija ima potencijal već da li će taj trenutak iskoristiti, dodavši da veruje kako će se to desiti.
"Verujem da je za Srbiju taj trenutak sada. I da najveći rizik koji možemo da preuzmemo jeste da ne preuzmemo nikakav rizik i da se ne menjamo", kazao je Macut.
Naglasio je da je ulaganje u energetiku temelj svake ekonomske aktivnosti, navodeći da bez pouzdanog snabdevanja energijom nema ni investicija ni digitalizacije.
Podsetio je da je Srbija pokrenula procese koji treba da omoguće razvoj kapaciteta za koriščenje nuklearne energije koju je ocenio kao "čist izvor koji obezbeđuje pouzdano snabdevanje industrijske i digitalne kapacitete".
"Kada poslovna zajednica pita da li će energetska infrastruktura pratiti njihove investicije u digitalizaciju i automatizaciju odgovor je da. Na tome radimo", rekao je predsednik Vlade Srbije.
Ponovio je da se paralelno grade i četiri data centra u naredne dve godine, a i proširuju se i kapaciteti superkompjutera.
Podsetio je i da Srbija predsedava Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju (AI), međunarodnom inicijativom koja okuplja vodeće zemlje u oblasti odgovorne primene AI.
"Srpski IKT sektor upošljava 115.000 ljudi koji je 2025. ostvario rekordan izvoz od 4,5 milijardi evra", kazao je Macut i dodao da programiranje postaje dostupnije sa AI, primenjuje su u sve više oblasti, a ukupna tražnja za softverskim uslugama raste.
Zato smatra da tražnja za IT neće padati, već će se promeniti zahtevi prema stručnjacima, pa je nužno da se srpski obrazovni sistem pripremi za takve promene.
Centralna tema 33. Kopaonik biznis foruma bila je "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Od 1. marta do danas na forumu je održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je bilo oko 210 panelista.
(Beta, 04.03.2026)
