Кораксу

Сећам се карикатура из Јежа, онда из Борбе, таласасти ликови без посебног лица. Кад се изродио национализам, лик је добио лице, таласа је било све мање, док нису нестали. Настала је карикатура сјајни нож, за разлику од зарђале кашике. Уметник је кренуо од уопштеног, затим открио посебно, које је постало опште. За разлику од Петричићевог сарказма, чиста и убиствена стигматизација. Генијалност подједнака. Био ми је у посети, незабораван разговор о полинеуропатији.