Zar smo rušili bravara da dižemo abadžiju
Nedeljnik 13.01.2016 | Piše Veljko Miladinović, foto
Možda bi priča o Rankovićevom spomeniku prošla i tiho, da nije iskočila samo koju nedelju nakon što se stišala bura oko rehabilitacije Draže Mihailovića, i u još uvek nejasnoj halabuci oko rehabilitacije Milana Nedića, ostavljajući utisak jeftinog raskusuravanja sa istorijom, i balansiranja vlasti, koje na teška istorijska pitanja reaguju onako kao i većina onih koji glasaju na izborima - na prvu loptu
Jedinu valjanu rečenicu u mini-histeriji nastaloj povodom odluke gradskih vlasti da se u Obrenovcu, tačnije u selu Draževac, podigne spomenik nekadašnjem "prvom policajcu" socijalističke Jugoslavije i Titovoj desnoj ruci - koju je najveći sin naroda i narodnosti tako olako odsekao - Aleksandru Rankoviću, izrekao je gradski menadžer Goran Vesić: "Gde je čije mesto u istoriji, ostavimo istoričarima da procene." Uz jednu kobnu grešku u
