Mlad i zdrav kao ruža: Ajde, bre, Dragane, ne zezaj
Nedeljnik 11.03.2016 | Piše Slobodan Maričić
Čudno je to kako ljude pogodi kad se nešto loše desi nekome iz javnog života koga uopšte ne poznaju. Osobi koja čak nije sa istog kontinenta, kao Robin Vilijams. Ti ljudi su tu celog života, a malo je takvih stvari. Porodica, poneki prijatelj ako ste imali sreće, voljeni klub i to je to. Intimni oproštaj mladog novinara od svog glumačkog idola...
Znate, Dragan Nikolić i ja smo prijatelji. Ozbiljno, ne lažem vas, znamo se već i-ha-haj. Bio sam baš mali, verujem da su i dalje bile devedesete. Raspored stvari u sobi koju delimo moj brat i ja bio je skoro isti. Doduše, nije bilo kompjutera na stolu, na zidovima su bili svi posteri iz Tempa koji su izašli u to vreme, a na policama su društvo knjigama pravili mali televizor i video rikorder, poslednja reč tehnike. Krevet na sprat koji
