Млад и здрав као ружа: Ајде, бре, Драгане, не зезај
Недељник 11.03.2016 | Пише Слободан Маричић
Чудно је то како људе погоди кад се нешто лоше деси некоме из јавног живота кога уопште не познају. Особи која чак није са истог континента, као Робин Вилијамс. Ти људи су ту целог живота, а мало је таквих ствари. Породица, понеки пријатељ ако сте имали среће, вољени клуб и то је то. Интимни опроштај младог новинара од свог глумачког идола...
Знате, Драган Николић и ја смо пријатељи. Озбиљно, не лажем вас, знамо се већ и-ха-хај. Био сам баш мали, верујем да су и даље биле деведесете. Распоред ствари у соби коју делимо мој брат и ја био је скоро исти. Додуше, није било компјутера на столу, на зидовима су били сви постери из Темпа који су изашли у то време, а на полицама су друштво књигама правили мали телевизор и видео рикордер, последња реч технике. Кревет на спрат који
