Kratki rezovi
Nedeljnik 12.06.2016 | Piše: Maja Piščević
Prvi put posle mnogo godina setim se bombardovanja. Svaki put kad bi zveknulo negde u blizini, zatresla bi se limena vrata garaže, a ja bih se pribijala uz svoje usnule devojčice, blago im stežući ruke da ih ne probudim
Stigla! Zagrljaji dugi i čvrsti, sve je isto, a opet pomalo drukčije, kao da sam otišla juče, a onda odjednom ne mogu da se setim gde su mi makazice, čime se briše pod, gde mi stoji crveni pirinač... Pas, moj divni akita Vini, njuška me sumnjičavo, vrti se ukrug, otrči pa se vrati, dobro me osmotri, pa opet odjuri kao da daje šansu iluziji da nestane. Očiju crvenih od nespavanja žmirkam na popodnevnom suncu, i svaki put kad trepnem, kao da na
