Kupila sam sendvič malom prosjaku u BG i postidela se svoje boje kože
24 Sata 30.07.2016 | ljubica krstić
Izlazim iz radnje juče i trgnem se kad iza sebe čujem najgore reči koje može da čuje jedna mlada devojka. "Teto, teto". Okrećem se da mu kažem "nisam ti ja teta" a onda vidim da je u pitanju mršavi dečačić bez patika i bez majice. U malom šortsu, molećivo me gleda i traži 50 dinara.
"Daj molim te, da kupim sok za sestru i mene", kaže dečak. Generalno im ne dajem pare jer znam da ne idu njima već ih iza ćoška čeka onaj koji će da pokupi profit. Ali ovog puta sam se toliko sažalila na to mršavo telašće, da sam se odmah uhvatila za novčanik i skapirala da nemam keš, samo karticu na kojoj, prema najnovijem izveštaju iz banke, imam 296 dinara. "Nemam pare. Jesi gladan?" pitam ga. Klima glavom. Kažem mu da uđe sa mnom u radnju da
