Деда, син и унук у истом Руднику: Породица Рајковић четири деценије једе горак рударски хлеб
Блиц 09.08.2016 | И. Поповић
"Да се поново родим, поново бих био рудар", честа је реченица која се чује у рудницима у Бору и Мајданпеку. По киши, мразу, блату, на температурама и преко 35 степени, раде предано и вредно, силазе дубоко у утробу земље без много страха. Историју рударства у Мајданпеку, дугу чак 55 година, својим радом обележила је и породица Рајковић.
Деда Стојан, син Синиша и унук Бобан више од четири деценије раде у Руднику бакра Мајданпек, на пословима везаним за тешка возила. Стојан Рајковић (70), руднички пензионер, сећа се свог првог радног дана далеке 1971. године. - Било је то 4. априла, тада сам прешао из Дрвне индустрије Доњи Милановац у рудник. Сео сам у ту чудесну машину која је на први поглед изгледала застрашујуће, и у њој провео цео радни век, све до 1995. године - прича
