Sećanje na Savu Šumanovića: Poljubio je majku u ruku i krenuo ka ustaškoj jami gde ga je čekao metak
Nedeljnik 30.08.2016 | Piše Vladimir Bogdanović
Kada je ustaška racija, pre tačno 74 godine 30. avgusta 1942, došla po njega na štafelaju se još nije osušila slika iz novog ciklusa "Beračice iz Šida". Bila je tek završena. Većina kritičara već decenijama tvrdi da bi iz tog ciklusa verovatno izašlo sve najbolje i još bolje iz Save, iz njegovog najdubljeg, iz njegovog mraka koji je toliko dugo živeo sam i za koji niko nije znao
Smisao života nije da se završi. To je vrlo dobro znao Sava Šumanović, na jedan poseban, istančan i prefinjen slikarski način. O tome nikada nije govorio. Niti o ljubavi. Zato je tako toplo i sklikao, jer, nosio je svoja dva oka u glavi, ponosno, dok ona druga dva nikada nije našao. Možda je zato samo jednom rekao da je život, zapravo, jedno tužno ništa. Zato, i posle od ovozemaljske smrti, kada njegova duša ponekad prođe kroz šidske drvorete
