Kako sam umro u kontejneru

Sramota me je, ali penzija je toliko mala da imam samo da platim račune za onaj ćumez u kome životarim. Ljudi me gledaju - neki osuđuju, a neki bi ponekad da mi kupe hleb... Navikao sam ja na njihove poglede, a oni na mene. Dok sam radio - nekako se živelo. Rađala se deca, njih sam prehranio i otišli kud koji, mili moji. Žena je bila uz mene do pre par godina, a onda mučenica ode u "bolji svet". Mislio sam i ja ću brzo za njom, ali Gospod Bog