Onda ništa

Tekst koji sam juče pisao pred izbore u DS-u, već danas deluje kao potpuna sprdačina. Mogao sam komotno da ga objavim na Tarzaniji umesto na Peščaniku. Ispade više kao pokušaj da operem savest što sam ih javno podržao na izborima, uprkos svim zamerkama, nego kao predlog koji ima ikakve veze sa političkom (i bilo kojom drugom) realnošću. Mislim da je izbor Dragana Šutanovca za predsednika Demokratske stranke vrhunac političkog autizma ove grupe