Kolumna Tonija Parsonsa: Zašto fudbalu nedostaje Bobi Mur
Nedeljnik 07.10.2016
Jedno vreme tokom šezdesetih svaka žena u zemlji želela je da ode s njim u krevet, ali on je ipak gotovo čitavog života ostao odani muž i otac. Njegova supruga jednom je Majklu Kejnu skinula naočare samo da bi potvrdila da je njen muž, kako je i pretpostavljala, zapravo mnogo zgodniji od tada mladog filmskog glumca. Bobi Mur stajao je obema nogama na zemlji, ali ipak je bio heroj. U zoru našeg doba jeftine i sve kratkotrajnije slave, Mur je bio stvarna i nezaboravna pojava. Voleli su ga, istinski su ga
Engleski fudbal zarobljen je u jednom trenutku, neprestano se vraća u taj trenutak, ne može da ga prevaziđe, ne može da ga se zasiti, razmišlja o njemu kao o izgubljenoj ljubavi, treperi od kajanja, pita se hoće li taj trenutak ikada ponovo nastupiti. Stadion Vembli, kasno popodne 30. juna 1966. Nebo je čisto posle letnjeg pljuska. Reprezentativci Engleske, u crvenim dresovima koje retko nose, nose na ramenima svog mladog kapitena. On u desnici
