Односи Србије и Хрватске представљају стожер односа на Балкану
Односи Србије и Хрватске представљају стожер односа на Балкану и утичу на односе у целом региону, а предуслов за решавање проблема Београда и Загреба су трајно помирење и превазилажење наслеђа прошлости, оценили су данас учесници конференције поводом 20 година дипломатских односа те две земље.
Учесници скупа у Београду су, такође, навели да сарадња Србије и Хрватске зависи од политичке опције која је на власти, а да се често остварује под притиском ЕУ, и сложили да је кључно питање нивоа државних односа решавање питања судбине несталих лица.
Последњи министар иностраних послова СФРЈ Будимир Лончар је рекао да се у односима Београда и Загреба "отворила нова фаза у односима која значи прихватање и поштовање интегритета и сувернеитета" и која обавезује на равноправност и решавање свих проблема.
Како је навео, Југославија је дуго времена била носилац стабилности у југоисточном делу Европе и била призната као фактор који нуди дијалог и трагање за алтернативама Хладном рату.
"Када је (Јосип Броз) Тито отишао, Југоставија се нашла на раскршћу. Тада је требало да се из његових резултата иде даље у интересу народа", казао је он.
Лончар је навео да су односи Србије и Хрватске били кључни за развој односа на овом подручју, а да сада те две земље имају "милијарду долара размене и мање-више уравнотежен трговински однос".
Додао је да демократију морамо сматрати "главном полугом за стабилност и заједничким приоритетом и оквиром односа".
Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу и некадашњи министар иностраних послова СР Југославије Горан Свилановић подсетио је да је био у прилици да учествује у "отопљавању односа и приближавању" Београда и Загреба, наводећи да је укидање визног режима била његова одлука, уз противљење Министарства спољних послова, те да му је речено да се "такве ствари раде уз реципроцитет".
"Некада се ствари померају уз личне одлуке. За развој односа је потребна лична храброст људи, али и подршка владе и народа", рекао је Свилановић.
Он је оценио да је 2016. била тешка, али да ће следећа донети напреак јер постоји спремност за дијалог, додајући да "треба да живимо у реалности и да се сложимо да неке догађаје видимо различито".
Начелник одељења за регионалне иницијативе у Министарству спољних послова Србије Павле Јанковић рекао је да је важно да се сагледају какве су препоруке за наредних 20 година.
Он је подсетио да сарадња Београда са Загребом од 1. јула 2013. није само билатерална, већ део односа са ЕУ, јер је тада Хрватска постала чланица Уније.
"Постоји низ препрека, као што су питања несталих лица, неадекватних процесуирања људи који су починили злочине, питања имовине, положај националних мањина, државне границе и тако даље. Сви смо свесни тих проблема и важно је да идентификујемо шансе за промену", рекао је Јанковић.
Он је оценио да предуслов за решавање билатералних проблема представљају трајно помирење и превазилажење наслеђа прошлости, наводећи да је важно успостављање трајног мира и стабилности.
Циљ 26. сесије Игманске иницијативе, под називом "Две деценије дипломатских односа Србије и Хрватске - стање односа и отворена питања" је сагледавање достигнућа трендова протеклих 20 година, као и обнова разумевања и поверења, навели су представници те организације.
(Бета, 25.11.2016)
