Lideri članica EU dogovaraju se o pravilima Bregzita
Evropski lideri mogli bi na neformalnom sastanku u četvrtak da postignu dogovor o tekstu u kojem se traži da se što pre otvore pregovori o istupanju Velike Britanije iz EU čim London zvanično pokrene proceduru za Bregzit, navode evropski diplomatski izvori.
Šefovi vlada i država EU u Briselu će boraviti povodom samita EU, a organizovaće i radnu večeru kojoj neće prisustvovati britanska premijerka Tereza Mej (Theresa May), što je znak "okretanja stranice" u EU nakon referenduma na kojem su se Britanci izjasnili za istupanje iz EU.
U Londonu ne prave pitanje oko ovog izdvajanja njihovih lidera, pa je portparolka britanske premijerke rekla da je "razumno" i očekivano da oni koji ostaju u EU diskutuju o načinu na koji žele da se vodi proces istupanja.
Neformalna večera biće prilika da se raspravlja o kratkom tekstu kojim bi se utvrdilo nekoliko načela za Bregzit, navodi evropski izvor za AFP.
U tekstu, koji je još podložan promenama, navodi se da je 27 zemalja članica "spremno da pregovara" čim se London pozove na član 50 Lisabonskog osnivačkog ugovora EU, čime se zvanično pokreće postupak istupanja.
Evropski savet, koji predstavlja zemlje članice, nakon tog koraka bi trebalo da usvoji osnovne smernice za pregovore, a potom će zatražiti usvajanje odluke kojom se odobrava što skoriji početak pregovora, navodi taj evropski izvor.
"Osnovna načela pregovora utvrđena su 29. juna", na prvom evropskom samitu nakon glasanja Britanaca za istupanje, navodi taj izvor, uz napomenu da su ta načela u sadašnjem tekstu malo bliže precizirana.
Prema tom izvoru, glavni pregovarač Evropske komisije (Francuz Mišel Barnije) imaće ključnu ulogu, u koordinaciji sa državama članicama
Dok u EU insistiraju na što bržem definisanju procedure istupanja i odnosa nakon Bregzita, britanska premijerka još nije u potpunosti razjasnila strategiju, a njena vlada obećala je da će proceduru razlaza od Unije pokrenuti do kraja marta 2017. godine.
Britanski ministar finansija Filip Hamond (Philip Hammond) izjasnio se juče u prilog prelaznih sporazuma nakon istupanja njegove zemlje iz EU, kako bi se izbegli poremećaji, posebno u finansijskom sistemu.
"Generalno gledano, bilo bi korisno da imamo duži period da se se prilagodimo između stadašnje situacije, kada smo član EU, i buduće, nakon pregovora koje ćemo voditi", izjavio je Hamond tokom saslušanja pred odborom britanskog parlamenta za finansije.
Dodao je da bi to omogućilo bezbolniju tranziciju i donelo manje rizika i previranja, između ostalog u pogledu finansijske stabilnosti, što je okarakterisao kao pravi razlog za zabrinutost.
Gornji dom Evropskog parlamenta, Dom Lordova, u današnjem izveštaju takođe traži prelazne sporazume bez istupanja.
U Briselu su međutim već upozorili da su takvi sporazumi teško zamislivi - prošle sedmice je glavni pregovarač Evropske komisije Mišel Barnije rekao da je "teško zamisliti prelazni period" pre nego što se precizno definišu uslovi budućih odnosa sa EU.
U Briselu odbacuju i mogućnost da Britanci biraju šta im odgovara "na evropskom meniju", i zauzimaju čvrst stav da je zadržavanje načela slobodnog protoka ljudi, posebno radne snage, preduslov za zadržavanje slobodnog pristupa jedinstvenom evropskom tržištu.
Na samitu će Italiju predstavljati novi šef vlade te zemlje Paolo Đentiloni (Gentiloni), verni saradnik doskorašnjeg premijera Matea Rencija koji je morao da podnese ostavku, dok će za francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) ovo biti jedan od poslednjih Evropskih saveta budući da je doneo odluku da ne pokuša da dobije drugi mandat 2017. godine.
Samit će trajati samo jedan dan, a pored neformalne radne večere sastojaće se od ručka i radne sesije, pri čemu će glavne teme biti migrantska kriza i dogovor EU i Turske o tom pitanju, evropska odbrana, Ukrajina i Sirija.
(Beta, 13.12.2016)
