U rat sa tenkovima, iz rata sa motikama (6): Vest o Martićevom samoubistvu
Vesti online 19.12.2016 | Piše: Slobodan Vukosavljević
Ujutro rano, 6. avgusta 1995, digao sam se na poziv osobe koja je otvorila vrata od prostorije gde sam spavao. Bio je mrak, izašao sam napolje u opšti metež, bilo mi je hladno, imao sam još samo jednu cigaretu. Vojnici i oficiri su izlazili iz kuća i počeli da se ukrcavaju u vozila što su stajala u koloni. Prišao mi je vojnik Travica, kome sam se obradovao. - Komandante, idete sa mnom, imam ja auto za Vas.
Krenuo sam kroz metež za njim i oko sredine parka doveo me do parkirane askone. Vratio se vrlo brzo sa dva vojnika, jedan visok, plavokos i lep mladić, student mašinac, borac iz Benkovačke brigade, a drugi, malo niži, vrlo kratko ošišan, prćastog nosa, kaže da je bio nekada pratilac predsednika republičke vlade. Vele da me znaju i da ćemo ići zajedno. To su bili neverovatno snalažljivi momci. Našli su dva suva dnevna obroka hrane, nešto cigareta
