Niče protiv Fukoa: O istini
Nedeljnik 25.01.2017 | Piše Žak Buveres, LMD
Za Mišela Fukoa se govori da je njegova glavna zasluga ta što nas je konačno oslobodio same ideje istine. Oslanjajući se na čitanje prvih Ničeovih spisa, utvrdio je da se ona zasniva samo na razlici između istinitog i lažnog, koja je uvek podložna dekonstrukciji – i kao takva, ova opozicija uvek služi održavanju takvog poretka u mestu. Da li je istina stoga samo kulturna varijabla?
O onome za šta je verovao da su motivi i stvarni ciljevi koji se kriju iza navodne potrage za istinom, Mišel Fuko je dao veoma jasnu ideju kako je on zamišljao tu situaciju u svojoj prvoj godini predavanja na Kolež de Fransu: „Radilo se o načinu da se sazna da li volja za istinom, u svom odnosu spram diskursa, ne igra istu ulogu isključivanja analognu ulozi opozicije između ludila i razuma, ili sistema zabrana. Drugim rečima, pitanje je da li je
