Када игра Федерер, тенис издалека изгледа као да има смисла
Недељник 26.01.2017 | Пише: Марко Прелевић
Дуго се, откако се направио прво тандем спартанских краљева на челу светског тениса, па тријумвират (Федерер као превејани политичар, Рафа као лидер опозиције и Ђоковић као млади лав у скупштинским клупама) причало о ономе што ће доћи касније када дођу неки нови. Само што они нису дошли. Него је опет дошао Федерер
Други најбољи текст о тенису који сам икада прочитао потписује Борис Дежуловић. Писао је сплитски мајстор, о некој обљетници, о другом Сплићанину, о Иванишевићевом освајању Вимблдона - то је заиста миракул, каквог није било пре и неће га бити после. И текст и победа. Као 125. играч на свету, подсетимо, Горан је добио вајлд-карт да наступи на трави коју је највише волео. И падали су редом: Моја, Родик, па Сафин, Руседски, онда и у кишних пет
