Umesto zanatlija rade priučeni majstori

koji usled nezaposlenosti prave prečice i osnovna znanja stiču na kursevima. Retko se može naći dobra krojačica. Sada su u modi krojačke radnje koje nude usluge prepravki, a krojačkih salona gotovo da i nema. Tako je isto, recimo, i sa sajyijama: najviše je radnji gde se satovi prodaju, a malobrojni su oni koji zanat poznaju sasvim. Gotovo da niko ni ne nosi sat na popravku, osim, možda, da se promeni kožica. – Borba za uređenje statusa