Dan kad je duvao severac
Nedeljnik 12.02.2017 | Piše: Maja Piščević
Gleda me kao izdaleka, ali pokuša da se nasmeje. "I ne skidaj nikad taj osmeh s lica." - "Hvala", kaže, i sad se malo više nasmeje i onda uradi nešto divno - spusti svoju ruku preko mog ramena. Stojimo tako neko vreme, stoji i taj osmeh s nama.
Dva događaja koji slede povezuje možda samo činjenica da su se dogodili u istom danu. A možda i još nešto. Ali to ostavljam vama da dokučite. Ili dopričate. Scena prva: jutro, na putu za kancelariju. Severac dobro duva, stegao minus, svi žurimo da se dokopamo neke topline. Ko za inat nižu se crveni semafori. Cupkajući na prelazu, zavaravam nervozu špijunirajući lica svojih sapatnika. Podsete me na zombije, kamenih lica kao hipnotisani čekaju
