Nacije i emocije: Ima li svaka nacija mapu svoje duše
Nedeljnik 17.02.2017 | Piše: Zorica Marković
Japanu i Evropi zajednički su demokratski sistemi, visokokvalitetno zdravstvo, dinamična preduzeća, ali zajednička im je i sklonost ka depresiji, samoposmatranju, anksioznosti i obuzetost sobom. Zato možda ne treba da čudi to što se zapadna kultura straha proširila i na Japan. U Severnoj Americi, blagi optimizam i izuzetan ekonomski i socijalni učinak zemlje kakva je Kanada više ima veze s nadom novih Azijaca nego sa zebnjama njenog moćnog suseda SAD. U samoj Aziji, na kontinentu nade, postoji najveći
Možda zvuči kao provokacija, ali svet u kojem živimo nije u potpunosti moguće razumeti ako ne uzimamo u obzir i ne razumemo njegove emocije. To tvrdi Dominik Mojsi, profesor u Parizu, Varšavi i na Harvardu, jedan od osnivača Francuskog instituta za međunarodne odnose u svojoj knjizi Geopolitika emocija: Kako kultura straha, poniženja i nade utiču na oblikovanje sveta? (Clio, 2012). Emocije su poput holesterola, kaže Mojsi, postoje i dobre i
