Грци између дугова и недостатка кредита

Били запослени или предузетници, незапослени или почетници, Грци се свакодевно седам година боре са смањењем својих прихода, недостатком кредита и дуговима због мера штедње којима нема краја.

Грчка је сада у фокусу спора својих поверилаца, ЕУ и ММФ-а.

ММФ сада не жели да уђе у програм помоћи Грчкој, јер сматра да се буџетски циљеви на којима се заснива, могу постићи или додатним погоршањем планираних реформи, или олакшањем масивног дуга Грчке Европљанима.

Немачка посебно неће ни да чује за то друго решење јер је она у предизборном периоду, те се Грци боје да ће управо они поново платити цех расправе међу повериоцима, о којој ће бити речи у понедељак у Бриселу, током састанка Еврогрупе.

Адвокаткиња Киријаки Сури каже да је због беспарице канцеларију последњих неколико година сачувала само захваљујући хонорарима за помоћ породицама које желе да распродају некретнине да би избегле банкрот.

А "неки клијенти који долазе ради развода, толико немају новца, да одлучују да ипак остану у браку", каже она.

Од избијања кризе, под надзором ЕУ и ММФ-а су социјална давања, порези и таксе.

Угушене превеликим порезом, затворене су десетине хиљада малих и средњих предузећа која су била мотор привреде. Стопа незапослености је недавно незнатно опала, на 23 одсто, али је и даље највиша у еврозони.

Уз то су смањене минималне зараде и пензије, отказани колективни уговори, што је експлозиван коктел којим је "оштећен приход великог дела радне снаге која је држала економију", односно средње класе, сумира Панајотис Петракис, професор економије на Атинском универзитету.

"Сви дугују новац свима", уобичајена је мантра новина и разговора у кафеима.

"Укупан износ дуга Грчке премашује 240 милијарди евра или 133 одсто БДП-а, уз 45 одсто неизмирених банкарских кредита", недавно је објавио дневни лист "Катимерини".

Пре две године, Мариана К. је затворила своју продавницу одеће у Пангратију, скромној четврти средње класе у близини центра Атине, јер је изгубила клијенте: "Људи немају пара и купују само најнужније", рекла је она.

Октобра прошле године, међутим, она је окушала срећу отварањем мале продавнице јефтине одеће и обуће у ексклузивном кварту Колонаки, у самом центру.

"Овде су у последњих неколико година затворене многе продавнице јер су цене закупа и производа биле превисоке (...), али сада је цена изнајмљивања опала", објаснила је она.

Она и даље сматра да је "тржиште замрзнуто" и да ће "2017. бити још једна тешка година".

"Малим и средњим предузећима", сумирао је професор Петракис, "тешко је да се прилагоде због кумулативног утицаја седмогодишње кризе прихода", односно опадања БДП-а за 25 одсто између 2008. и 2015. године.

Христос Цугарис, предузетник у области обновљивих извора енергије, каже да су "људи научили да живе с тим, на аутопилоту".

"Економија налази својеврсна решења као у време рата: сива економија, подршка породице, новац скривен испод душека постепено се убризгава у привреду", објаснио је он.

Депозити у банкама су порасли 2016. године, после масовног повлачења штедних улога које је пратило долазак на власт премијера Алексиса Тсипрас почетком 2015, угрожавајући контролу капитала која је и даље на снази.

Упркос штедњи, БДП је незнатно порастао 2016, за 0,3 одсто, уз мршав опоравак енергетике, пољопривреде, логистике и информатичког сектора.

Али, то није довољно у условима преоптерећеним неизвесношћу, и док је "економија и даље закочена неспремношћу банака да јој да кредите", рекао је Цугарис.

(Бета, 19.02.2017)