Dnevnik iz Sivog Doma: Horor u aprilu
Noizz 15.03.2017 | Noizz.rs
"Stalno na granici između ličnih hirova i šanse da jednom u životu postanu ljudi, štićenici Sivog Doma ostaju vukovi koji teško menjaju ćud. Ostaje večita dilema da li je njihov hir urođen ili ih je na to naterala sredina u kojoj su rasli".
Puklo proleće pod Bagdalom. More boja mladosti uz nikad zapisane note ptičijih pesama opijaju oči i dušu. Nebo bistro kao suza. U ogromnom parku Doma, od samog svanuća, unedren u krošnju vremešnih topola, teče novi dan. Za neke je to dan nadanja da mu pismo stigne, za mnoge samo dan manje u ograničenom prostoru življenja, za neke, večite optimiste, očekivanje rešenja za obustavu vaspitne mere, a za neke... „Vaspitna grupa“ iz osmog dana Dnevnika
