S rukama u džepovima kroz predbrđe Azije
Dojče vele 25.03.2017
Zastanem za trenutak sa levom nogom u Nemačkoj i desnom u Holandiji, srećan zbog toga što mi niko ne brani premeštanje s noge na nogu. I obavezno se setim svih krvlju ispisanih granica na Balkanu.
Tog 25. marta 1997. živeo sam u Ahenu. Grad sam zavoleo na prvi pogled još koju godinu ranije prilikom mog prvog dolaska. Sišao sam sa voza, stao na trg ispred kamene fasade železničke stanice i osetio nešto što su stari Rimljani zvali genius loci – duh mesta. To je bio dobar duh. Grad veličine Novog Sada otvarao mi se poput ružinog pupoljka u čijem centru se nalazila carska katedrala Karla Velikog. Starogradske kuće i splet brežuljkastih
