Srpsko-hrvatska stvar posle deklaracije: Čiji je naš jezik
Nedeljnik 06.04.2017 | Pišu Branko Rosić i Veljko Mil
Deklaracija o zajedničkom jeziku koju su brojni intelektualci proglasili prošle nedelje u Sarajevu podigla je mnogo prašine, iako u suštini konstatuje činjenicu koje smo svi -- tj. narodi koji su drugu polovinu 20. veka proveli komunicirajući na srpsko-hrvatskom jeziku -- bili svesni, da se "razumemo". Autori Deklaracije kažu da zajednički jezik ne mora da ima i zajedničko ime. Što nas dovodi u još jedan apsurd: jedna od funkcija jezika i jeste imenovanje pojava, a šta bi onda trebalo da mislimo o tom
Kako bi prosečni srpski cinik reagovao na Deklaraciju o zajedničkom jeziku? Recimo da bi to glasilo ovako: "Sve je to tačno, sve do jedne reči, samo ova deklaracija nije napisana na srpskom jeziku." U mnogim analizama raspada Jugoslavije često se kao nulta tačka krvavog razdruživanja isticala utakmica Dinamo -- Crvena zvezda na zagrebačkom Maksimiru, ali oni s boljom memorijom sećaju se da su, nažalost, intelektualci bili ti koji su krenuli
