Срби у старој Кини - зашто да не?
Недељник 07.04.2017 | Бранко М. Жујовић, Кина данас
Били су путописци, мегданџије, страствени коцкари и градитељи. Путописима из старе Кине нарочито се истичу Озрен Ј. Суботић и др Милутин Велимировић, који су се на кинеском Далеком истоку обрели силом историјских прилика
Присуство Срба и Црногораца у Кини постало је приметно почетком 20. века. Русија је после кинеско-јапанског рата била усталила своју интересну сферу у тадашњој Манџурији, све до Бохајског залива и луке Порт Артур у данашњем округу Лушункоу у Даљену. Све више Срба почело је стога да долази у ове крајеве. Неки су радили на изградњи железнице, а током руско-јапанског рата (1904--1906), вођеног на тим просторима, може се рећи да је све врвело
