Kako sam predvideo haos u Makedoniji: Crne rupe na makedonskom Suncu
Nedeljnik 28.04.2017 | Piše Aleksandar Apostolovski
Ništa ih nisam razumeo dok su govorili o balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, Titu, albanskoj većini u zapadnoj Makedoniji i njihovim slutnjama da će se ponovo dogoditi najmanje još jedan rat. Pričali su o tome pred maršalovu smrt, gledali na teren koji nikako nije smeo da bude uništen i pili rakiju, te sam njihove crne slutnje na vrelom makedonskom suncu smatrao trabunjanjem matoraca koji su izgubljeni u prostoru i vremenu
Bio je to fudbalski teren na kom su igrali makedonski protiv albanskih klinaca. Za mene je to bilo pomalo čudno, ali ko će sa 13 ili 14 godina shvatiti zašto su timovi pravljeni po etničkim podelama. Svakoga leta sam dolazio iz Beograda kod ujaka i braće u selo Vrutok, gde je rođena moja majka. Ona je kao devojčica otišla u Beograd i upoznala mog oca, negde na Lionu. Ujak je ostao na imanju, stotinjak metara udaljenom od džamije. Budilo me je
