Izabela Matoš: Vreme drveća

Ona se igra, reciklira, crta, seče... Nasuprot sveprisutnoj težnji ka analizi u savremenoj umetnosti Izabela nomadskim duhom željnim širine oplemenjuje realnost i poziva na estetsko i poetsko iskustvo. Živimo u svetu gde se materija tranžira do najsitnijih čestica. Svojim radovima Izabela materiju razotkriva. Manuelnom veštinom i tehnikom uvodi nas u prirodu, organsko, Mediteran… Vez kao neki ženstveni ritual u koji su utkane emocije, istorija,