Konstelacija
Dojče vele 23.05.2017
Prelazio sam preko Andrićevog venca i tamo sam vas svakodnevno susretao. Klimnuo bih vašem bronzanom kipu u šetnji. Rekao bih: Dobar dan, učitelju! Da milion puta ne odgovorite, ja bih milion puta pozdravio.
Dragi Ivane, Moja majka se seća da sam Na Drini ćupriju čitao u sedmoj godini. Ako je tako, onda je priča koju pričam počela pre znanja, u vreme kad su postojale kolevke za reke i kolevke za oblake. Posezao sam za Znakovima pored puta kad mi je bilo loše. Najviše mi se sviđala misao: Da ni u čemu nisam ni sam, ni prvi ni jedini. Činilo mi se da je vaš književni dar bio kao Anikina lepota: bez veze sa onim što ga okružuje, to se prosto dogodilo.
