Na koju stranu kruži džoint: Priča o redakciji u kojoj je ovo bilo jedno od najvažnijih pitanja
Nedeljnik 02.06.2017 | PIše: Toni Parsons
Šta se dešava kad muzika više nije centar svemira? Zašto bi neko tražio spisak nastupa u časopisu kad ima aplikaciju koja će mu to doneti na telefon? I zašto bi neko morao da kupuje zvoncare preko oglasa kad će mu ih prodavnica isporučiti na kućna vrata? No, čitav taj vrli novi svet ne bi bio važan da ima naraštaja bendova s dobrom kosom i sjajnim melodijama koji basom, gitarom i bubnjevima dovode znojavu publiku po podrumima do ludila
U doba života kada sam izašao iz dečaštva a još nisam otkrio kako da budem muškarac, imao sam sreće da dobijem posao u redakciji Nju mjuzikal ekspresa. Imao sam dvadeset dve godine i bio sam sirov kao suši. Onda sam kroz ormar kročio u drogom natopljenu Narniju. Ako sam i bio previše neiskusan za svoje godine - a nisam video ženu kako piški dok nisam ušao u NME i krenuo s bendom na turneju - onda su moje kolege, svega godinu-dve starije od mene,
