Skrivene priče sa Ade
RTS 06.06.2017
Nekada ostrvo, danas poluostrvo – Ada Ciganlija je bila poznata i kao „Vodeni cvet“, kako ju je nazvao Branislav Nušić. Knez Miloš Obrenović je 1821. godine ostrvo proglasio za državno i narodno dobro. Ada je očuvala svoja prirodna bogatstva, koja čine dinamičan ekosistem. Gusta listopadna šuma prirodno je stanište ptica, pojedinih glodara, insekata, vodozemaca i gmizavaca. Urbanu oazu u srcu metropole u jeku sezone vikendom poseti i 150 000 ljudi.
Pregrađivanjem desnog rukavca Ada je postala poluostrvo okruženo nasipom i omeđeno Savom, s jedne strane, i Savskim jezerom ‒ s druge strane. Danas, zajedno sa Adom Međicom, Jezerom i delom Makiškog polja, Ada zauzima površinu od oko 800 hektara. Dužina Savskog jezera je 3,7 km, širina od 200 do 400 metara a dubina od četiri do šest metara. „Ada Ciganlija je zapravo toponim keltskih reči ʼsingaʼ i ʼliaʼ, što u prevodu znači ostrvo i podvodni
