Grčka izbegla novu krizu, ali štednja ostaje način života

Grčke akcije su u petak dostigle najviše cene za dve godine, pošto je Vlada postigla dogovor sa evropskim kreditorima, što znači da se Grčka neće uskoro ponovo suočiti sa opasnošću bankrota. Međutim, za Grke, umorne od štednje i odricanja, taj dogovor donosi premalo da bi se oporavili od godina stezanja kaiša.

Posle višemesečnog natezanja koje je pojačalo strahovanje od još jednog pogoršanja skoro osmogodišnje dužničke krize Grčke, 19 zemalja Evrozone se dogovorilo u četvrtak uveče da dopuste isplatu još 8,5 milijardi evra iz Trećeg paketa kreditne pomoći, pošto je grčka vlada sprovela još jedan niz zahtevanih reformi. Taj novac je hitno potreban Grčkoj jer ima veliku ratu otplate duga sledećeg meseca.

Računajući na duži rok, poverioci iz Evrozone su jasno rekli da su spremni da Grčkoj olakšaju teret otplate duga kada se treći paket kreditne pomoći bude okončao iduće godine. Oni će verovatno produžiti rok otplate i do 15 godina. I Međunarodni monetarni fond može da se u to finansijski uključi, sa do dve milijarde dolara, ali samo ako i kada vidi specifičnosti olakšavanja dužničkog tereta, i ako se složi da to može uticati da dug Grčke postane podnošljiv.

"Ja mislim da je to stvarno najbolji sporazum, i to odavno" - rekao je Pjer Moskovisi, glavni zvaničnik za privredu i finansije Evropske unije koju čini 28 zemalja, od kojih 19 koristi evro.

Iako neke pojedinosti nisu jasne, investitori su uzdahnuli sa olakšanjem već samo zato što dogovor nije odložen, kao toliko puta ranije. Glavni indeks vrednosti akcija Atinske berze je dostigao najviši nivo za dve godine, posrastom od 0,8 odsto za dan. Prinosi i na dvogodišnje i na desetogodišnje grčke obveznice su opali, što odražava smanjenje straha investitora od bankrota grčke države.

"Iako se dogovor možda pokazao kao uobičajena vežba izbegavanja teških pitanja, činjenica je da je sada malo verovatno da će jula u Grčkoj izbiti nova kriza", rekao je Sajmon Derik, glavni tržišni strateg u "BNI Melon".

Koaliciona vlada Grčke koju predvodi levica, nastojala je da predstavi sporazum što je moguće pozitivnije, iako se specifična priroda rasterećenja dužničkog tereta tek mora "ispeglati".

"Juče je, posle nekog vremena, bio dobar dan za Grčku" - rekao je premijer Aleksis Cipras u televizijskom govoru naciji. "Sada je otvoren put za naš pristup tržištu, za konačan kraj - kroz godinu dana - sporazuma o paketu pomoći. Otvara se put za naš konačan izlazak iz krize".

"Osećamo da smo u pravu", dodao je on.

Portparol Vlade Dimitris Canakopulos je rekao da su evropski poverioci Grčke prihvatili "skoro sve tačke koje je grčka strana tražila".

Portparol je istakao da su poverioci prihvatili davnašnji zahtev Grčke da se otplata duga poveže s njenim privrednim rastom, što znači i da otplata bude odložena u slučaju da privreda Grčke ponovo uđe u recesiju.

Izvan vlade, mišljenja su manje ružičasta.

Desetine zdravstvenih radnika u protestu su se okupile ispred zgrade Ministarstva finansija u centru Atine, ispred čijeg ulaza su napravili zid s natpisom: "Oni su nas naterali da se udavimo u dugovima".

Na slike Ciprasa na tom zidu zakačene su kravate koje on inače nikada ne nosi, ali se jednom našalio da će kravatu jedini put staviti na dan kada Grčka izdejstvuje olakšavanje dužničkog tereta.

Cipras, izabran 2015. godine na osnovu obećanja da će ukinuti stalno smanjivanje državnog budžeta, izazvano zahtevima davalaca kreditne pomoći, izgubio je popularnost jer je radio suprotno: nastavio je da sprovodi mere štednje u zamenu za kreditnu pomoć i obećanje o rasterećenju duga.

Kao deo aranžmana postignutog u četvrtak, Vlada se obavezala da će do 2022. godine postizati primarni budžetski suficit - višak isključujući troškove za servisiranje duga, u vrednosti 3,5 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Grčke, a dva odsto potom svake godine do 2060. godine. To je velika obaveza za Grčku, ali izgleda da je to dogovor koji u principu treba da pokaže da dug Grčke može da se održi uz pomoć kreditora.

Jedan od razloga zašto je program pomoći Grčkoj bio u zastoju poslednjih nekoliko meseci, bilo je neslaganje o dugoročnoj perspektivi grčkog duga između Evrozone i MMF-a koji je finansijski doprineo u prva dva paketa kreditne pomoći Grčkoj, ali ne i u trećem, sadašnjem. Pre no što odluči da li će se priključiti aktuelnom sporazumu, MMF i dalje želi više informacija o održivosti duga Grčke na duži rok, i o olakšavanju dužničkog tereta, o čemu se njegovi stavovi i dalje razlikuju od stavova Evrozone.

Kristin Lagard, generalna direktorka MMF-a, rekla je da je, posebno većim usmeravanjem na stimulisanje grčkog ekonomskog rasta, a ne na smanjenje potrošnje, postignut dovoljan napredak, tako da ona može da Izvršnom odboru MMF u Vašingtonu predloži da u principu odobri nov stend-baj aranžman za Grčku. Oslobađanje sredstava MMF-a bi zavisilo od toga da li bi olakšanje dužničkog tereta bilo dovoljno.

Ona je izrazila nadu da bi to "stvorilo poverenje investitora o izgledima da ekonomija Grčke raste, i da njen narod napreduje".

Uprkos godinama smanjivanja potrošnje i povećavanja poreza od 2010. godine, kada je Grčka prvi put dobila kreditnu pomoć, dug javnog sektora i dalje iznosi oko 320 milijardi evra, odnosno 180 odsto BDP-a. To je uglavnom zbog toga što je ekonomska aktivnost opala za jednu četvrtinu, što znači relativno povećanje dužničkog tereta, čak i pošto se stanje budžeta poboljšalo.

Smanjivanje obima grčkog duga nije dozvoljeno po pravilima Evrozone, ali se rok otplate duga može produžiti, a kamatna stopa može da se smanji. Više o tome bi trebalo da se zna narednih meseci.

(Beta, 16.06.2017)