Medvedić za oči pune suza…

Prvo sam sa njom sedela gotovo dva sata u istoj prostoriji. Ne primećujući ostale, u jednom momentu ustala je iz kreveta, okrenula se prema ogledalu i počela da vodi razgovor. Kroz pola sata razgovor je i dalje trajao. Kroz sat vremena takođe. Čak je postao dinamičan, uključila je gestikulaciju, približavala se liku u ogledalu, srdila se s vremena na vreme, pravila pauze kao da je osluškivala odgovore. Ne znam u kome sam se trenutku osmehnula.