Zapisi iz Pariza Kad taksista otvori dušu

KAD ne bih bio novinar, bio bih taksista, šali se vozač taksija, pretpostavljajući zbog čega neprestano nešto beležim u notesu na zadnjem sedištu njegovog automobila. Valjda zna da se od taksista čuju najbolje novinarske priče. Naslušao se, kaže, raznih ispovesti u taksiju, ali je najbolju čuo pre neku godinu, eto, baš od jednog novinara, kad je ovaj, vraćajući se s dobro okvašene večere, odlučio da otvori dušu. Elem, taj novinar, Poljak, kao