Ali njega stvarno boli

Dudo… – rekao je moj muž i značajno me pogledao dok smo srkali popodnevnu kafu. Molim, dušo? – zatreptah značajno. Moram nešto da ti kažem. Ne može da čeka da popijemo kafu? Ne može. piše: Duda Alapača Kaži onda. Deder, slušam te. – rekoh i uozbiljih se. Znaš da ja nemam tajni pred tobom. Ama, govori više! – zamal’ ne prosuh onu kafu u krilo. Kad umrem, da me kremiraš. MOLIM…?! Pa ono, ako umrem… E, stvarno lupaš gluposti… Što bi umirao? –