Nekrštena mahala
Vesti online 13.07.2017 | Vestionline
Kada je dete bilo zdravo, na krajnjem jugu Balkana krštavalo se posle nedelju dana od rođenja, u Hercegovini se čekalo dve nedelje, a u Boki Kotorskoj i Srbiji četiri. Ponegde, kao u istočnim srpskim krajevima, dete je moglo da ostane nekršteno čak pola godine ili godinu.
U Homolju je početkom 20. veka zabeležen i rekord, da je dete uvedeno u pravoslavnu veru tek kada je postalo đak osnovne škole. Stari ljudi su zapamtili da su se deca tamo još i kasnije krštavala, a u vremena dok su crkvene vlasti bile slabe, i dok je sveštenika bilo malo, ovakvih slučajeva je bilo podosta. Kasno su se krštavali mališani u zabačenim selima, gde sveštenik ponekad nije dolazio godinama, pa se čekalo da neki kaluđer zaluta dok
