Извини тата, не волим гробља али те помињем сваки дан…

Први и последњи шамар добила сам од оца када сам му се унела у лице и љутила што је без мог питања однео салвете и разгледнице у подрум. Водио ме за руку док смо се касно враћали куци из шетње. Пристао је да ме води, а ја да спавам. Плакала сам од удара, а он ми је смиреним гласом рекао да никада не дозволим да ме неко води, а да то не контролишем. Кад наређам лоше оцене молим га да он иде на родитељски и да заједно слажемо мајку да је све