Moj najbolji drug

Ponekad bi me pozvao usred noći, s puta, iz nekog pustog gradića u Teksasu, sa parkinga u blizini Pitsburga, ili iz Santa Fea, gde je sedeo u kolima usred pustinje i slušao zavijanje kojota. Najčešće se javljao iz svoje kuće u Kentakiju, u onim tihim hladnim noćima kada se čuje kako zvezde dišu. Neočekivan noćni poziv koji čoveka protrese kao platno Yvesa Kleina; plavetnilo u kom se može zalutati, koje može odvesti bilo kuda. Ja bih se s radošću