Zbogom momci: Potresna priča o Nikaragvi
Nedeljnik 12.08.2017 | Piše: Mario Vargas Ljosa
Stranice knjige koje dočaravaju entuzijazam i radost ogromne većine ljudi neposredno nakon revolucije - kampanje opismenjavanja, pretvaranje kasarni u škole, oduzimanje zemlje i fabrika od klana Somosa i njihovih saučesnika kako bi bile raspodeljene društvenom staležu sa niskim primanjima - istinski su potresne, jer je reč o začetku nečega što se činilo da će postati velika transformacija Nikaragve u slobodnu, demokratsku i modernu zemlju. To se nije desilo
Nisam pročitao autobiografiju Serhija Ramiresa Adiós muchachos (Zbogom momci, 2007) kada je objavljena, ali sam to učinio sada, ganut. Reč je o trezvenoj, veoma dobro napisanoj knjizi, čija je prva polovina burna, a druga prilično tužna. Autor pripoveda o Sandinističkoj revoluciji koja je 1979. okončala strahotnu Somosinu dinastiju u Nikaragvi, jednu od najkorumpiranijih i najokrutnijih diktatura u istoriji Latinske Amerike, u kojoj je on imao
