Zapisi iz Pariza Ručak sa slikarom Dadom u Eruvalu

NEKAKO baš u ovo doba godine, za Dadova života, oko podneva, poslednji tragovi jalove jutarnje izmaglice još su se po uglovima nećkali među čestarom nad mrkim srebrom jezera u Eruvalu. Na posedu velikog slikarskog majstora, tamo gde je uspevalo da razgrne tešku mrenu listoreda, nabreklo normandijsko nebo je u refleksiji mutnog ribnjaka pažljivo doterivalo jaku dnevnu impresiju. Nad vodom, mandrljali su, u niskom, nasumičnom letu, vilini konjici.