Fridom haus: Vapaj za pomoć srpskih nezavisnih medija

Sve autoritarnija vlast predsednika Srbija Aleksandra Vučića četiri godine suzbija slobodu medija u zemlji, ocenjuje američka nevladina organizacija za slobodu medija Fridom haus (Freedom House).

U analizi o medijima u Srbiji pod naslovom "Vapaj za pomoć nezavisnih medija u Srbiji" Fridom haus podseća da je Srbija u izveštaju o slobodi medija za 2016. među zemljama koje su zabeležile najveći pad u toku jedne godine.

Nezavisni srpski novinari su ove godine dobijali pohvale od eminentnih međunarodnih organizacija, ali su se kod kuće suočavali s proizvoljnim poreskim istragama, uskraćivanjem prihoda od oglašavanja i direktnim zastrašivanjem, uključujući lične napade iz provladinih medija, navodi Fridom haus.

Urednica iz Fridom hausa Šenon O'Tul navodi u tekstu da povremene opomene iz Evropske unije, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija nisu uspele da spreče "alarmantno pogoršanje" srpskog medijskog sektora i dodaje da te institucije moraju da zaoštre kritike flagrantnih krešenja medijskih sloboda, kao što su opasne klevete i lažne finansijske inspekcije, ali i da obrate pažnju na manje vidljive činioce kao što su manipulacija tržištem i politički kompromitovani regulatori.

"One takođe moraju pojačati finansijsku podršku nezavisnim medijima kako bi se obezbedilo da visoko kvalitetno istražno novinarstvo ostane održiva alternativa ciničnim vladinim narativima. Vučić i njegovi saveznici izgleda da razumeju da slobodno istraživanje može pomoći učvršćivanju demokratije, jačanju nezavisnih institucija i otkrivanju mreže korupcije. Pitanje je da li međunarodna zajednica takođe to razume", navodi se u tekstu.

Fridom haus navodi da je oko 150 medija i organizacija organizovalo zajedničku akciju "Stop medijskom mraku" s ciljem da skrenu pažnju na ugroženost slobode medija u Srbiji. Iako nisu pominjali njegovo ime, protest je jasno bio usmeren na Vučića koji, otkako je izabran za premijera 2014, pokušava da istisne kritički nastrojene medije sa tržišta i diskredituje novinare.

Podsećajući na slučaj Vranjskih u analizi piše da istraga navodnih poreskih nepravilnosti koju su vlasti opisale kao "hitnu" nikada nije dovela do optužbi za neki prekršaj, ali je doprinela zatvaranju nedeljnika. Sličan primer je, dodaje se, Adrija medija grupa kojoj su poreske vlasti letos dva puta zamrzavale račune posle kritika koje je tabloid Kurire izneo na račun Vučića.

S druge strane, mediji naklonjeni vlasti su izdašno nagrađeni, dodaje Fridom haus i prenosi podatke Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) da je kompanija Pink dobila od države više od sedam miliona evra u kreditima između juna 2014. i januara 2016, iako je 2014. bila među najvećim poreskim dužnicima.

Još jedan instrument koji vlada koristi da marginalizuje kritičke medije je preferencijalno raspodela oglašavanja javnih kompanija - na primer, državna elektrodistribucija i vodovod redovno se oglašavaju u nekim medijima s malom publikom, iako te kompanije nemaju konkurenciju iz privatnog sektora, a svakako bi mogle dopreti do većeg broja ljudi kroz druge medije, navodi se u tekst.

Urednica u Fridom hausu navodi da se privatne kompanije ustručavaju da se oglašavaju u privatnim medijima, dajući primer dnevnika Danas koji je imao nagla otkazivanja ugovora za oglašavanje pošto nije podržao Vučićevu kandidaturu na predsedničkim izborima 2017, dok su mnogi provladini mediji objavili reklame na naslovnim stranama za Vučićevu kandidaturu.

Politizacija oglašavanja nije jedini maligni uticaj na medijskom tržištu Srbije, navodi Fridom haus uz ocenu da je privatizacija u okviru priprema Srbije za članstvo u EU imala "perverzni efekat" u koncentraciji medijskog vlasništva i zamagljivanju vlasničkih struktura.

Proces je efikasno ostavio neke uticajne medije, među kojima su listovi Politika i Večernje novosti, kao i agencija Tanjug, pod državnom kontrolom, navodi se u tekstu.

Marija Šajkaš, ekspertkinja za medije i Balkan, rekla je za Fridom haus da su, pored pada prihoda nezavisnih medija na tržištu, strane vlade pod sve većim pritiskom da im smanje svoju podršku, dok ambasade nerado  daju pomoć kritičkim medijima iz straha da bi mogle ući u diplomatski spor s Vučićem.

Nezavisni mediji koji su uspeli da prežive suočavaju se sa sve opakijim verbalnim napadima i od vladinih zvaničnika i od rivala koji su uz vladu, navodi Fridom haus i dodaje da se novinari koji kritikuju vladu nazivaju izdajnicima, otpadnicima, oruđem mafije ili stranih obaveštajnih službi.

Posle objavljivanja teksta o spornoj imovini ministra odbrane Aleksandra Vulina, urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića je Vulinova partija Pokret socijalista nazvala narkomanom i optužila ga da je "plaćen iz inostranstva za svaki članak koji napada Vulina".

Vređanje protivnika vlade, ukljujujući novinare, na stranama provladinih medija, posebno u dnevniku Informer, redovno se događaju bez reakcije vlasti. Kada se od srpskih zvaničnika traži da reaguju, oni insistiraju da privrženost slobodi medija isključuje svaku intervenciju.

Neprijateljske poruke iz srpskih novina su pojačane u jutarnjim televizijskim i radio programima u kojima se prelistavaju dnevnici, pa se, kako navodi Šajkaš, ljudi "navode da su dobro informisani" zato što čuju istu poruku iz različitih izvora, navodi Fridm haus.

(Beta, 06.10.2017)