Tamna je noć u javnom servisu

Ko nas tera da gledamo televiziju? Zapravo niko, to je dnevna inercija, neka vrsta ličnog, nervoznog imperativa koji nas drži u stalnoj i neobjašnjivoj napetosti: da otmemo daljinski upravljač od ukućana koji bi da gledaju nešto još besmislenije no što smo mi naumili. Šta smo mi, dođavola, naumili? Da uvežbavamo socijalno držanje u višim sferama mazohizma, ili postepeno i neuspešno razlučujemo šta je to medijska svetlost a šta tmina, i to iz