Sasvim lična priča beogradskog studenta o Lenardu Koenu
Noizz 07.11.2017 | sefovisvemira
Odlasci nikada ne predstavljaju lepa životna iskustva, bilo da se radi o nama bliskim ljudima ili onima koje nikada nismo stigli da upoznamo. Velikim delom su prisutni tu u našim životima, i uče nas kako da kroz njihova iskustva, knjige, pesme i reči, lakše preguramo težak dan, ispit, raskid i odlaske, koji su adresirani na vozove koji vode na neko lepše mesto.
Tog novembra probudio me je SMS u kojem je samo kratko pisalo "Mihailo, umro je Koen..." Ne mogu reći da sam zaplakao, ali udar tog brzog voza tuge, kada neko blizak ode, nije bilo moguće zaustaviti. Dan je tek počinjao, a ja sam želeo da uopšte nije ni osvanuo. Ustao sam i otišao u "Bezbi". Razmišljao sam o tome kako je Koen uveliko najavljivao svoj odlazak i već bio spreman na to. Kažem "već" jer takvi ljudi zaslužuju večnost, pored 82 godine
