Priča o vrbi i njenoj tuzi

Rasla je brzo, brže od svih njenih vrsta. Za godinu, dve izvila se preko krovova žutih prizemnih zgrada koje smo zvali – provizorijumi. Da li je to tuga terala da buja ili je mesto bilo pogodno, ne znam, ali ja i danas prolazim pored njenih raskošnih i tužnih krošanja sa velikim poštovanjem. Jer znam da je posađena onoga momenta kada je majka izgubila ćerku lepoticu, stamenu i kulturnu devojku, elegantnu damu kakve su se u to vreme, u