Успомене Анастаса Јовановића, оца српске фотографије (1) Оживео Стефана Немању
Вести онлине 15.11.2017 | М. Ђорђевић - Вести
О Анастасу Јовановићу, човеку кога је историја прогласила оцем српске фотографије, писало се мало, и то углавном у 19. веку. Хрват Кукуљевић Сакцински је написао "Словнику умјетниках југословенских" 1858. године, Андра Гавриловић "Знаменити Срби 19. века", у "Српском књижевном гласнику", а Анастасова кћи Катарина је објавила своје успомене на оца 1924. године. И познати писац Вељко Петровић писао је о првом српском литографу (литографија је грчка реч и, упрошћено говорећи, значи сликање на стаклу и из
Јовановић је рођен у данашњој Бугарској, у месту Враце, 1817. године. Ту је живео само девет година. Потом су га деда и отац довели у Београд на школовање. Литографисао је око 300 слика, углавном водеће људе српске историје: старог жупана Стефана Немању како силази с престола, краља Милутина како побеђује Татаре, његовог сина Стефана Дечанског коме свети Никола враћа вид, патријарха Арсенија Чарнојевића, црногорског кнеза Данила Петровића
