Јуком тражи јавну расправу о закону о заштити података о личности

Комитет правника за људска права (ИУЦОМ) позвао је данас надлежне органе да без одлагања представе резултате радне групе Министарства правде и отворе јавну расправу о предложеном нацрту закона о заштити података о личности, како би се отклониле препреке у комуникацији са грађанима настале због конфузних изјава представника министарства.

Комитет правника подсећа да је прошле недеље јавност била збуњења противуречним изјавама са истог догађаја, на коме је министарка правде Нела Куборивћ изјавила да је радна група министарства окончала рад на изради нацрта новог закона о заштити података о личности, док су остали представници министарства рекли да је у питању радна верзија и да ће бити додатних корекција.

Тим поводом реаговао је и повереник за информације од јавног значаја и података о личности Родољуб Шабић који је био изненађен изјавом министарке јер, како је навео, нацрт закона нико није видео и не зна никога ко га је видео.

"Противречне изјаве надлежних о фази израде нацрта, нетранспарентност у раду и недовољна комуникација са заинтересованом јавношћу, као и третирање питања приватности грађана и заштите њихових личних података из перспективе интереса безбедносних служби, стварају атмосферу неповерења и забринутости", оценили су у Јукому.

Подсетили су да је заштита личних података један од темељних прописа заштите људских и граданских права у ери Великих података, те да је приватност грађана у дигиталном окружењу изложена високом ризику од злоупотреба у практично свакој области живота.

Како су истакли, јасно дефинисане могућности и ограничења неопходни су и приватном и јавном сектору, како би обављали своје свакодневне процесе, а да притом не крше права корисника.

О ургентности усвајања новог прописа довољно говори чињеница да је постојећи Закон о заштити података о личности донет 2008. године, када су многи од савремених ризика по приватност били тек у зачетку.

Домаћи законописац је 2013. оформио радну групу при Министарству правде коју су готово искључиво чинили представници тајних служби и надлежних министарстава.

У Јукому су навели да је та радна група, две године касније без сарадње са Повереником, организацијама цивилног друштва и приватним сектором, израдила и представила нацрт који је и у Србији и у Бриселу доживео дебакл.

Према њиховим речима, да је иста радна група, појачана експертом Савета Европе, наставила рад на новом нацрту, јавност у Србији сазнала је тек у јулу 2017. године из извештаја о спровођењу акционог плана за поглавље 23 у процесу приступних преговора са ЕУ.

(Бета, 20.11.2017)