Украјински амбасадор: Скоро исти став о утицају Русије на Србију дели и наш МСП
Украјински амбасадор Олександр Александрович рекао је да после консултација у Кијеву, на које је позван после изјаве о негативном утицају Русије на Србију, није променио став.
У интервјуу за Б92.нет, првом за српске медије после повратка с разговора у украјинском Министарству спољних послова, Александрович је рекао да је став министарства "скоро исти као његов став".
Александрович је изражио жаљење што је Србија прошле године у Уједињеним нацијама гласала против Украјине у резолуцији о људским правима на Криму, као и ове године.
"То је неразумно имајући у виду наш чврст став о непризнавању Косова и имајући у виду чињеницу да је пре децембра 2016. године Србија увек била неутрална", рекао је он.
На питање зашто Србија води такву политику, Александрович је рекао да то треба питати шефа српске дипломатије Ивицу Дачића јер он не може, будући да "већ 14 месеци чека на аудијенцију" код министра Дачића.
Украјински амбасадор је рекао да је на консултацијама у Кијеву "нагласак био на две теме - учешћу српских плаћеника у рату на истоку Украјине на страни руских терориста и питање става Србије према Криму и путовању српских политичар на Крим".
Он је рекао да је од почетка рата у Украјини 2014. године, 370-380 људи из Србије ратовало у Украјини на страни проруских сепаратиста.
Александрович је поводом своје раније изјаве да "Русија злоупотребљава Србију како би створила хаос и изазвала рат на Балкану", рекао да никада није казао да Србија не води самосталну спољну политику, додајући да не жели да се меша у то.
"Суштина овог рата Русије против Украјине нема никакве везе с језиком, религијом или геополитиком. Суштина је у унутрашнојој политици Русије. Кад имате корумпиран криминализован режим, желите, прво, да ваши суседи и друге земље у Европи буду такође корумпирани и криминализовани тако да лакше имате бизнис с њима. Друго је да морате да скренете пажњу свог осиромашеног народа на неког изван земље, изван Русије", рекао је он.
Александрович је рекао да према подацима Кијева, 67 одсто Украјинца, укључујући становништво на истоку земље, жели да Украјина постане чланица НАТО.
Он је рекао да је Кијев укинуо политику војне неутралности, пошто је "претхондно руководство Украјине радило све за Русију, али то није помогло".
(Бета, 21.11.2017)