Da niste ni taknuli čoveka!

Bio je to baš onakav robijaški transport kakav sam kao dečak godinama zamišljao. Pocrnela lica i plave usne, oprljene aprilskim uralskim suncem. Gorostasni stražari uskaču u saonice koje jure punom brzinom i saonice proleću, posekotina preko celog lica jednookog stražara-izviđača, svetlomodre oči načelnika obezbeđenja, kome smo već prvog dana znali prezime: Ščerbakov. Na neki čudesan, meni nedostupan način, nas dvestotinjak robijaša odmah smo mu