Peščana oluja

I Dana dvadesetčetvrtog, meseca devetog Godine Gospodnje 1987. Dok sam sedeo u dnevnoj sobi I satima blenuo u fregatu na olujnom moru Odjednom se nešto mrdnulo Unutar zlatnožućkastog rama Na Vilerovom goblenu Sevnula je munja iz tačkastog oblaka A grom je zagrmeo probijajući bubne opne Pomrsili mi se konci u glavi Okrenuo sam izvezenu sliku Licem ka zidu Zapušio uši prstima Nije pomoglo Grmljavina je i dalje odjekivala Pretvarajući se u ljudski